Razvoj Biharske joge ili Satjananda joge

Parampara ili tradicija

Iza svega što je čovek postigao na ovom svetu stoji tradicija. Tradicija postoji da bi se trajne vrednosti prenosile sa kolena na koleno. Sve što danas znamo o svetu i o nama samima nasledili smo putem tradicije koju su gradile razne civilizacije kroz vekove. Kroz tradiciju se društva razvijaju a kul- tura cveta. Šta bi bilo da svaka generacija ponovo traži lek za tuberkulozu, izmišlja točak ili rendgen? Sva otkrića se baziraju na prethodnim otkrićima i znanju. Tradicija pruža stabilnost životu i stub je evolucije. Suština svake tradicije je u održanju kontinuiteta. Na sanskritu se tradicija naziva parampara. Parampara doslovce znači kontinuitet, nešto što je prisutno u ovom trenu postojaće i sutra. Ako ima prekida, to više nije tradicija. U duhovnom životu je tradicija više nego važna. Prakse joge koje sada radimo neko je nekada davno osmislio, neko drugi menjao, prilagođavao, neko eksperimentisao sa njima i predao učenicima. Biharska škola joge je tradicionalna škola joge koja se bazira na učenjima Svami Šivanande i Svami Satjanade.

Da bismo razumeli razvoj i uzdizanje Biharske joge, odnosno Satjananda joga tradicije, potrebno je da se osvrnemo na razvoj joge u globalu i na posebno mesto koje Satjananda joga zauzima u celokupnoj tradiciji joge.

Poreklo joge

Poreklo joge se gubi u magli samih početaka istorije sveta. Od kako je čovek nastao, on je nešto ispitivao, eksperimentisao sa sobom i radio na sebi. Veruje se da je joga nekada bila deo svetske kulture, da je praktikovana u raznim delovima sveta. Dokaza da joga nije pripadala samo Indiji ima mnogo (Egipat, Kolumbija, Skandinavija…), ali je činjenica da se sačuvala samo u Indiji, verovatno zbog njenog zaštićenog geografskog položaja.

Vede i Tantra – koreni joge

Joga vodi poreklo iz dve velike indijske tradicije. Jedna je tantra, a druga drevne Vede. Tantra je sistem koji direktno vodi ka prosvetljenju. To nikad nije bio masovan pokret, samo mali broj ide ovim putem. Osnovne prakse tantre su mantra, jantra i mandala. Jedan ogranak tantre se zove jogaćara, za one koji su tantru vežbali kroz prakse joge. Praktični deo joge dolazi iz ovog izvora tantre.

Vede su najstariji rukopisi koje je čovek iznedrio. Sačuvane su u originalu i daju svedočenje čovekovog napora da spozna sebe i svet oko sebe. Vede su obimni tekstovi, ima ih ukupno četiri. Poslednji deo, poslednje poglavlje u svakoj Vedi su Upanišade. Najmlađe po nastanku, one sadrže najdublje i najviše istine o postanku sveta, smislu života, čovekovoj svrsi i cilju. U vedskoj tradiciji se joga opisuje kroz Upanišade. Svaka od Upanišada pokriva jednu filozofsku temu, jedno zasebno učenje.

Severna i Južna škola joge

Hiljadama godina su mudri i sveti ljudi (riši, muni, tapasvi, sadhui) radili jogu u Indiji, ali povučeni od sveta, u šumama, pećinama i džunglama. Zna se da ih je bilo najviše na Himalajima, u ravnicama uz reku Gang, reku Narmadu i drugim delovima. Sadhui i sanjasini drevnih vremena su svoje znanje prenosili ponekom učeniku koji bi prvo položio testove spremnosti i umne snage. Jogu nisu radili obični ljudi. O njoj se vrlo malo znalo i bila je samo za odabrane, za one koji su joj posvetili svoj život.

Pre šezdeset godina je počelo da se govori o filozofskoj strani joge, ali niko nije pominjao njenu praktičnu stranu. Još uvek se verovalo da je joga samo za ljude koji su se odrekli sveta, za sadhue i sanjasine koji su se povukli u izolaciju i potpuno posvetili kontemplaciji, meditaciji, refleksiji, samoći i introvertnosti. Mislilo se da je to put samorealizacije, oslobođenja, koji običan čovek ne može da sledi a da se ne odrekne svojih ambicija, želja, po- rodice i vezanosti za svetovno. Joga je bila poznata više kao oblik discipline za jačanje duha, uma i tela, i za poboljšanje života. Teoretsko znanje joge su krajem XIX i početkom XX veka počeli da na svetlo dana iznose Svami Vivekananda – Ramakrišnin učenik, Šri Aurobindo, Ramana Maharši, Svami Kuvalajananda, Baba Ram Das, Svami Šivananda, Jogi Ramačaraka (pseudonim Engleza Atkinsona), i drugi. Svaki od njih je već sledio neku tradiciju ili školu joge.

Južna škola joge

Joga je zapravo izašla iz anonimnosti početkom XX veka kroz dve utvrđene škole joge: Južna i Severna škola. Severna škola se iskristalisala oko reke Gang i Narmade u Himalajima. Južna škola joge je nastala tako što su neki mladi ljudi počeli da koriste elemente joge u vojnoj obuci. To se poste- peno razvilo u sistem dinamičnih joga vežbi. Južna škola se usredsredila na verovanje da je usavršavanjem fizičkog tela moguće postići krajnje savršenstvo. Vodeći propagatori južne škole su T. Krišnamačarija, učitelj Dešikačara i Ajengara. Svi oni su propagirali hatha jogu. Većina današnjih škola hatha joge vodi poreklo iz Južnog centra joge s početka XX veka.

Severna škola joge

Severna škola se više bavila kontrolom uma i zasnivala se na učenju Patanđalija i njegovih „Joga sutri”. To je pretežno meditativna joga. U „Joga sutrama” se naglašava upravljanje umom i mislima, dok se hatha joga pominje veoma malo, uglavnom zbog održavanja zdravog tela da bi se bolje meditiralo. Dakle, rađa joga ili Patanđalijeva joga pripada severnoj školi joge. U severnoj školi joge ima različitih tradicija, parampara i kultura. Iako se može reći da je prevashodno orjentisana ka rađa jogi, u njoj su zastupljene komponente i drugih glavnih grana joge, kao što su: gjana joga, krija joga, kundalini joga, bhakti joga, pa čak i hatha joga.

Svim jogama je zajednička osobina disciplina. Disciplina ojačava ljudsku prirodu, omogućuje spoznaju duha u čoveku, i budi njegov urođeni potencijal tako da on postaje uravnoteženo, zrelo i savršeno biće.

Joga postaje poznata široj javnosti tek u poslednjih šezdeset godina. Sadhui su bili vizionari i videli su da će ljudima joga biti potrebna u budućnosti. U severnoj školi joge Svami Šivananda je pokrenuo masovnije širenje joge i začetnik je tradicije Satjananda joge. On je napravio veliki preokret, izvukavši jogu iz filozofije i stavljajući je u praksu. Svami Šivananda je bio sanjasin Dašnami reda koji sledi vedsku tradiciju, ali je svoje sanja- sine uveo u prakse joge. Učio ih je i hatha, rađa, bhakti, gjana, krija jogu, kundalini jogu, mantra jogu – sve vrste joge koje postoje u starim tekstovima. Tu kombinaciju je nazvao „Joga sinteze”. Svami Šivananda je sebi postavio zadatak da propagira jogu, da odagna veo mistike kojom ju je narod obavio i da baš svima omogući da uz jogu poboljšaju svoj život. Mnogi tadašnji brahmini u Rišikešu su mu zamerali što ta sveta i uzvišena učenja iznosi širokim narodnim masama. On se nije obazirao i štampao je pamflete, knjižice, knjige, koje je delio svima. Svami Šivananda je jogu predstavio na jednostavan način, pokazavši da je dostupna i sanjasinima i porodičnim ljudima.

Mnogi od njegovih učenika su otišli iz ašrama u Rišikešu sa mandatom da propagiraju jogu. Svaki od učenika je imao svoju temu, svoju granu joge koju je prenosio. Svami Satćidananda, osnivač pokreta Integral Yoga Movement u Americi, podučavao je kombinaciju hatha, gjana i bhakti joge. Svami Višnudevananda, čiji je glavni centar u Kanadi, širom sveta je osnovao mnogo Šivananda Joga Vedanta centara u kojima se uči hatha joga. Svami Venkatešananda je na Mauricijusu prenosio rađa jogu. Naš guru, Svami Satjananda je takođe dobio zadatak da širi jogu kao deo amaneta, ali integralnu jogu, sa komponentama svih joga i naglaskom na tantričkoj jogi.

Integralna joga Svami Satjanande

Tantra objedinjuje prakse kundalini joge, krija joge, mantra joge, laja joge i viših stupnjeva pratjahare i dharane, kao i meditaciju i samadhi. Svami Satjananda je iz Veda preuzeo komponente karma, bhakti i gjana joge, kao i koncept čakri. On je kombinovao meditacije iz tantre i Veda i 1974. je ob- javio knjigu „Meditacije iz tantre”. Prvi rad o meditaciji je objavljen 1965. u knjizi „Mehanika meditacije: vežbe za postizanje mira”. Šri Svamiđi je bio prvi koji je izneo i objavio praktičnu stranu tantre, jogičku stranu. Posle seminara u Beču 1968. izdao je knjigu „Tantra panorama” (1971.) u kojoj je objasnio koncept tantre i potrebu za njenim praksama u današnje vreme.

Pošto je Svami Satjananda 1956. napustio Rišikeš sa blagoslovom svog gurua Svami Šivanande, otisnuo se na proputovanje Indijom da bi osetio puls naroda i njegove potrebe. Putujući vozom, kolima, pešice, na slonu, na zaprezi, od Avganistana do Šri Lanke, od Pakistana do Burme, uvideo je da ljudima ne može da pomogne suvoparno filozofsko učenje Vedante, nego im je potrebna praktična osnova. To je pronašao u tantri kroz jogu. Svami Satjananda je vizionarski uvideo da će joga postati potreba ljudi širom sveta, ne kao vid spasenja, već kao praktično sredstvo koje može da pruži brzo i efikasno olakšanje svih psihosomatskih poremećaja na nivou fizičkog, mentalnog, emocionalnog, moralnog ili duhovnog zdravlja.

Šri Svamiđi je osmislio dva pristupa da se na pozitivan način očuva i povrati dobro zdravlje: prvi je razvijanje integrisane, otvorene i uravnotežene ličnosti, a drugi je ohrabrivanje ljudi da se suoče sa životom. Za prvi pristup su bile prigodne vežbe rađa joge, da bi se razumela čovekova priroda, um, psiha i duh. Kroz karma jogu se prevazilaze trenutne prepreke kao što su frustracija i ego. Za usmeravanje emocija je najbolja bhakti joga, a da bi se dosegnuo mir uma i da se spokojno gleda u sebe i oko sebe, najbolja je gjana joga. Da bi se dublje ušlo u jogičku praksu korisne su krija joga, kundalini joga, nada joga, svara joga, mantra joga i mnoge druge. To je bio jedan od Šri Svamiđijevih pristupa razvijanju ličnosti sa integritetom.

Drugi pristup je postao stil življenja, odnosno sposobnost da se život gleda drugim očima, da se bol i patnja smatraju pokazateljima čovekovog na- pora i njegove upletenosti u sopstvene karme. Podučavanje i trening u načinu življenja je takođe bio raznorodan. Veliki broj ljudi je pristupio jogi samo da bi se oslobodili stresa, ali Šri Svamiđi je poučavao ljude kako da jogu uklope u svakodnevni život. On je ponudio jedan drugačiji stil života, oživljavanjem sanjasa tradicije i ohrabrivanjem ljudi da svako ima duhovno pravo da jednom u svom životu postane sanjasin. Putem sanjase, drevnog puta odricanja i posvećenosti duhovnosti, Šri Svamiđi je mnoge ljude naučio kako da im joga postane deo života.

Podučavajući jogu kao terapiju za lečenje mnogih bolesti, pomogao je mnogim ljudima. Mnogima je pokazao kako da uz pomoć joge dožive unutrašnji mir. Svima je pomagao u skladu sa njihovim potrebama, učinivši da joga bude korisna i primenjiva svima.

Širenje joge od 1963 – BSY

„Ja sam doneo odluku da živim u ovom svetu i ponovo uspostavim sistem joge krajnje iskreno i pošteno.”
Svami Satjananda

Kada je Svami Satjananda osnovao Biharsku školu joge 1963. to je simbolično označilo konačno ispunjenje Svami Šivanandine želje da raz- vije put integralne joge. Na prvoj javnoj Konferenciji u Mungiru 1964., Šri Svamiđi je rekao: „Mungir će postati centar joge za ceo svet i naći će mesto na mapi sveta.” Danas smo svedoci da se to i ostvarilo.

Šri Svamiđi je prvi učitelj joge koji je iz Indije pošao na Zapad da podučava prakse joge. Na prvu svetsku turneju je krenuo 1968. i u narednih šest meseci je prvi put posadio seme joge izvan Indije. Govorio je o jogi na vrlo praktičan način, potkrepljujući svoje izlaganje naučnim činjenicama, učinivši tako jogu razumljivom i prihvatljivom za sve ljude. Šri Svamiđi je pažljivo planirao šta će da podučava na svakom od putovanja. Podučavao je asane, pranajame, mudre, bandhe, šatkarme, tehnike pratjahare, tehnike krija joge, kundalini joge, čakre i na taj način razbijao sve predrasude koje su ljudi imali o jogi. Ohrabrivao je ljude da vežbaju jogu i davao im nadu. Njegov način objašnjavanja joge je bio vrlo specifičan. Svami Satjananda je pokrivao svaki aspekt joge – fiziološki, psihološki i duhovni. Nijednog čoveka nije video samo kao telo već kao biće sastavljeno od osobina glave, srca i ruku (intelekta, emocija i delanja) i trudio se da obuhvati sve tri dimen- zije. Danas smatramo da je sistem Satjananda/Biharske joge jedan od retkih koji pokušava da u svaku praksu joge integriše fizičku, psihološku i duhovnu dimenziju joge.

Pre Svami Satjanade, niko nije podučavao pranajame. Pranajama je uvek bila tabu tema kako u Evropi tako i u Indiji. Iz Indije se joga polako širila po čitavom svetu, a Šri Svamiđi je u tom procesu razvoja odigrao vitalnu ulogu. Prenosio je i delio znanje gde god bi došao. Kada je obilazio naše centre po svetu, bilo da je to u Britaniji, Americi, Južnoj Americi ili Australiji, pri svakoj poseti je davao novi, drugačiji paket učenja i tako je postepeno širio znanje. Iako se tokom samih programa možda nije sticao utisak da se dobija mnogo znanja koje nije nigde objavljeno, kasnije je postajalo jasno da su na svim programima planski prenošena drevna znanja dovoljna za čitav život.

„Svami Satjananda je dao jogi novi život, novo rođenje. On je preporodio jogu, inače bi joga potpuno pala u zaborav i bila bi izgubljena. Zbog toga je Svami Satjananda Patanđali današnjice.”
Svami Niranđanananda

Svami Satjananda je preuzeo sistem joge, „Jogu sinteze”, od svoga učitelja Svami Šivanande i ujedinio ga sa praktičnim i primenjivim aspektima Vedante, joge i tantre stvorivši tako Satjananda ili Biharski sistem joge. Danas je Satjananda joga™ poznata i priznata širom sveta kao klasična, autentična, integralna i tradicionalna škola joge. Satjananda Joga™ koristi izvorne drevne prakse joge koje se izvode na tradicionalni način, a istovremeno su prilagođene potrebama savremenog čoveka. Osim hatha joge ona obuhvata i bhakti, rađa, gjana i karma jogu, kao i neke druge grane joge (mantra, laja, svara, itd.).

Časovi Satjananda joge se sastoje od asana (fizičkih položaja) koje dovode telo i um u sklad, pranajama (vežbi disanja) koje bude vitalnu energiju, i vežbi relaksacije i meditacije koje smiruju i uravnotežuju um i daju stabilnost ličnosti. Radi se o sistemu koji se veoma lako prilagođava potrebama sva- kog pojedinca i koji mogu da upražnjavaju ljudi različitog uzrasta, fizičke spremnosti i zdravstvenog stanja.

Svami Satjananda je obelodanio stara skrivena učenja tantre, majke svih filozofija. On je protumačio i dao precizna, iscrpna i sistematična objašnjenja drevnih sistema joge i tantre. Ne zaboravimo da je prva učiteljica Svami Satjanande bila Sukhamani, tantrički adept. Odrastao je vežbajući te prakse koje je kasnije prilagodio i obelodanio.

Antar Mouna, pranajame, pavanmuktasana serije, šankaprakšalana, prana vidja i krija joga su samo neke od praksi koje je Šri Svamiđi pre- neo na metodičan, sistematičan i jednostavan način i time omogućio da svi imaju koristi od ovih vrednih praksi. Ono što je najvažnije jeste da je skinuo veo misticizma koji je obavijao jogu i predstavio je osveženu i obnovljenu. Želeo je da joga dopre do svih slojeva društva i da pomogne da se ljudi razviju kako fizički, mentalno, emotivno tako i duhovno. Možda njegov najveći doprinos jogi, vežba joga nidra, izvedena je iz tantričkog sistema njasa. Uvidevši potencijal njase kroz istraživanje i eksperimentisanje, Svami Satjananda je došao do svoje danas širom sveta poznate interpretacije u vidu sistematizovane vežbe opuštanja i pratjahare.

Fokus Svami Satjanandinog učenja je bio kompletan i ujednačen razvoj čoveka. Homogenost čovekove prirode i ličnosti leži u odgovarajućoj koordinaciji, saradnji, vezi i ispoljavanju osobina glave – inteligencije, srca – osećanja i ruku – delanja. To je joga daršan, vizija joge kako je razvio Svami Satjananda.

Cilj i doprinos Satjananda/Biharske joge

Satjananda joga ima za cilj da sačuva klasičnu jogu, drevna tantrička i jogička učenja, kao i znanja iz Upanišada bez ikakvog menjanja ili dodavanja. Njen cilj je da održi svetost i čistotu tog plemenitog puta za razvijanje čovekovog punog potencijala. Satjananda joga oživljava i obelodanjuje stare jogičke i tantričke vežbe obogaćene ličnim iskustvom i predstavljene na jedan savremeni, demistifikovan način.

To nije statičan sistem već je sistem koji se neprekidno razvija i doprinosi razvoju društva. Joga se neprestano istražuje i stare tradicije se temeljno proučavaju da značajan rad drevnih mudraca ne bi pao u potpuni zaborav. Iznova se otkriva sve što je u vezi sa razvitkom ljudske prirode i ličnosti.

Prakse joge

U svom praktičnom delu Satjananda joga je prvi put predstavila različite prakse koje su danas sastavni deo svakog joga časa na svetu. Kao što se danas podrazumeva penicilin ili električna energija koje je neko nekad davno pre nas izumeo, tako je Svami Satjananda zaslužan za mnoge prakse joge koje danas smatramo sastavnim delom joge.

Doprinos Svami Satjanande može se prepoznati i priznati u svakoj od glavnih grana joge. Hatha joga je obogaćena asanama kao što su pavanmuktasana serija, pranajame su kategorizovane, a šatkarme pojednostavljene. Čitav niz praksi pratjahare u rađa jogi je izveden iz praktičnog dela tantre. Pratjahara je po prvi put objašnjena i sistematizovana kroz lake ali duboke vežbe kao što su antar mouna i joga nidra. Bhakti joga je pročišćena od ritualizma, idolopoklonstva i devocijski sentimentalnog pristupa, da bi se usmerile i kanalisale neobuzdane emocije i da bi se čovek otvorio prema životu. Pored toga, na naprednim nivoima bhakti jogom takođe razvijamo određenu povezanost i svesnost o nečemu višem i većem od nas samih, a ipak prisutnom u našem životu. Bhakti joga nas uči da verujemo, imamo poverenje i da razvijamo osećaj poštovanja. Kundalini joga je obelodanjena, izložena i sistematizovana na takav način da omogući postepen i siguran napredak u buđenju unutrašnjeg potencijala. Gjana jogu koja se inače smatra najvišom i najnepristupačnijom jogom rezervisanom samo za aspirante sasvim satvične prirode, Svami Satjananda je približio ljudi- ma kroz jednostavne prakse kao što je spiritualni dnevnik. Karma jogu je podučavao uporedo sa ostalim vežbama kao način da se produhove svakodnevne aktivnosti i da svaki rad izveden na lak, odvezan način postane moćno sredstvo preobražaja. U njegovom ašramu karma joga je uklopljena u dnevnu rutinu i tako se praktičnim primerom kao i principima i stavovi- ma omogućuje da se svakodnevica transformiše u duhovni put. Kada se principi i stavovi karma joge iskuse i nauče u ašramskom okruženju, vrlo lako mogu se da se primene u redovnom životu.

U svojim kasnijim godinama Svami Satjananda nas je podučio kako karma joga vodi u sevu, čisto nesebično služenje. On je do poslednjeg dana tiho, bez reči, upućivao u sevu na hiljade i hiljade ljudi koji su dolazili u Rikhiju samo da bi donekle mogli da iskuse taj božanski način življenja. Gotovo da ne postoji oblast joge a da je Svami Satjananda nije unapredio, obogatio i dao joj svoj doprinos. Sve joge sa kojima danas možemo da se sretnemo, na svakom joga času na svetu, svaka joga nidra, način na koji se rade asane, pranajame, reči koje se koriste u podučavanju joge, u tekstovi- ma na internetu, u stotinama knjiga iz drugih joga tradicija ma kako se one zvale, sve to je potpisano nevidljivom rukom Svami Satjanande Sarasvatija.

Asane

Način izvođenja asana – polako, svesno, povezano sa disanjem, zatvorenih očiju. Time se budi prana i razvija svest. Asana se tako izvodi iz pratjahare, asana kao meditacija, a ne fiskultura.
Redosled asana – sistematizovao je sled izvođenja asana da bi se pravilno razvilo telo i balansirala energija.
Grupisao je asane u određene grupe i tako ih sistematizovao: serija asana iz vađrasane, stojeće asane, asane sa savijanjem unapred, unazad, balansirajuće, obrnuti položaji, itd.
Pavanmuktasana serije. Stavio ih je u prvi plan, pre klasičnih asana.
Terapija jogom – ukazao je na terapeutska dejstva svake vežbe.
Knjiga „Asana pranajama mudra bandha“ predstavlja možda i najveći doprinos.
Prvi put je objavljena 1968. i imala je samo sedamdeset strana. Današnje izdanje ima preko pet stotina stranica i predstavlja kompletni udžbenik iz hatha joge. To je apsolutni bestseler joga literature i svi instruktori kao i polaznici joge, bez obzira kojom jogom se bave, imaju ovu knjigu u svom domu.

U vežbama asana Svami Satjananda je naglašavao važnost postepenog napredovanja. U Satjananda Jogi praksa započinje grupom asana koje su lake za izvođenje i koje treba da pripreme telo za naprednije asane. Svami Satjananda je sistematizovao redosled asana i trasirao put kompletnom i potpunom razvijanju tela, na svim nivoima. On je isticao da je stav koji imamo dok radimo asane važniji od samog izvođenja asana. Kada su oči zatvorene, a um usmeren na ono što radi telo, na pokret, čak i ako su to vežbe hatha joge, spontano se ulazi u stanje pratjahare i um postiže stanje potpunog mira. Svami Satjananda je ukazao i na isceljujuća dejstva svake asane i podučavao ih je kao terapiju jogom za održavanje dobrog zdravlja.

Pavanmuktasana serija

Pre sistema Satjananda joge, joga je obično počinjala da se uči od klasičnih asana kao što su: pašćimotanasana, čakrasana, padmasana, majurasana, bhuđangasana, sarvanhasana i druge. To su napredne asane teško izvodljive za savremenog čoveka uspavane energije u telu, krutog fizičkog tela i uma pod stresom. Zbog toga je Svami Satjananda izneo u prvi plan serije pavanmuktasane da bi se telo valjano pripremilo. Postoje tri različite serije pavanmuktasana vežbi od kojih je prva antireumatska. Ona deluje na sve zglobove u telu i čini ih fleksibilnim i gipkim, budi pranu, otklanja toksine, obavlja limfnu drenažu. Druga grupa pavanmuktasana serije je digestivna serija koja otklanja nepravilnosti u radu organa donjeg abdomena, budi energiju, prokrvljuje, podstiče odlično varenje i energizuje čitavo telo. Treća grupa se zove šakti bandha i to su energizirajuće vežbe koje otklanjaju blokade na energetskom, praničnom nivou tako da se tok prane uveliko oslobađa i povećava se nivo energije u telu. Posle najmanje šest meseci vežbanja ovih serija, naše telo postaje potpuno fleksibilno, zdravo, energizovano i puno vitalnosti. Ove serije vežbi je Svami Satjananda oživeo, detaljno opisao i napravio od njih kompletne sisteme same za sebe.

Pranajame

Uveo je pranajame kao sastavni, obavezni deo joga sadhane.
Oživeo je, obelodanio i demistifikovao vežbe disanja. Pre njega su se ljudi plašili pranajama. Niko ih nije podučavao.
Sistematizovao je i klasifikovao pranajame na pranajame koje hlade, greju, opuštaju, revitalizuju, pročišćavaju, umiruju.
Objasnio je delovanje, koristi i terapeutska svojstva pranajama.
Sistematizovao je svaku vežbu po stupnjevima. Napravio je sistem razvijanja plućnog kapaciteta od pripremnih vežbi do razvijanja kumbhake. Omogućio je bezbedno i postepeno napredovanje.

Svami Satjananda je uveo pranajame kao deo svakodnevnih vežbi joge, deo joga sadhane. Otvoreno je podučavao pranajame, demistifikovao ih i učinio ih dostupnim svima. Pre četrdesetak godina govorilo se da su pranajame opasne i da ih ne treba raditi. Druge institucije nisu podučavale pranajame kao sastavni deo časa joge, već samo asane. Samo su učitelji Satjananda joga tradicije otvoreno podučavali pranajame. Tehnike pranajama koje se danas podučavaju širom sveta predstavljaju učenje Svami Satjanande. On ih je sistematizovao i kategorizovao. Koje su pranajame zagrevajuće, koje umirujuće, koje hlade, koje uravnotežuju, koja su njihova dejstva, kako deluju na različita stanja svesti, u različito vreme dana, u raznim klimatskim uslovima, različitim raspoloženjima uma, kako da se razradi sposobnost udaha, izdaha, da se zadrži dah – tako je svakoga učio Svami Satjananda.

Mudre i Bandhe

Šri Svamiđi je bio prvi koji je potanko i na naučnoj osnovi objasnio ulogu mudri i bandhi. Do tog vremena su mudre i bandhe doslovce bile samo koncept. Nikada nisu bile objašnjene na praktičan i naučni način. Knjiga „Mula bandha” je primer dubine znanja koje je prenosio svojim učenicima. Jedna do tada mistična vežba, koja je bila podučavana u tajnosti odnosa guru-ćela (guru-učenik), je obelodanjena i detaljno objašnjena. Sada svi mogu da je razumeju, rade i imaju koristi od nje.

Šatkarme

Malo je poznato da je Svami Satjananda pojednostavio čitav sistem hatha jogičkih šatkrija kombinujući nekoliko tehnika u jednu jednostavnu verziju – purna šankaprakšalanu. Šankaprakšalana je vežba koju nećete naći u drugoj joga literaturi, a tehnike basti, dhauti, nauli i neti su predstavljene kao zasebne tehnike. Koliko bi ljudi danas radilo komplikovane prakse čišćenja? Zato danas svi imamo koristi od tih pojednostavljenih, a moćnih, šatkarmi.

Prana vidja

Svami Satjananda je prvi opisao proces prana vidje i njene ogromne po- tencijale. U svom vrlo elementarnom obliku ta vežba je danas poznata kao Reiki ili kao neki drugi oblici praničnog lečenja. Ova napredna praksa se vrlo retko podučavala i nikada nije zapisana sve dok knjiga „Prana Vidja“ nije objavljena u Biharskoj školi joge.

Krija joga

U svetu postoje samo dva sistema krija joge. Jedan potiče od Babađija koji se smatra njenim osnivačem. U toj liniji je bilo mnogo učitelja, od kojih su najpoznatiji Paramahamsa Jogananda, Šri Juktešvar i Lahiri Mahašaja.

Drugi sistem krija joge je Svami Satjananda predočio iz tantre. Kada je krija joga bila tajna za koju se verovalo da sme da se prenosi samo sa gurua na učenika u vrlo privatnom, intimnom obliku, Svami Satjananda je otpočeo trogodišnji dopisni kurs krija joge, a iz tog kursa je proizašla knjiga „Krija joga”, jedina postojeća, najiscrpnija, autentična enciklopedija joge.

Čakre

Upravo je Svami Satjananda povezao jogičke koncepte sa telom. On je objasnio koja čakra odgovara kom nadiju, energetskom kanalu, kojoj žlezdi sa unutrašnjim lučenjem, kom stanju uma, kom nivou svesnosti. Mnogi naučnici i istraživači su kasnije obavljali istraživanja na tu temu i pozivali su se na vežbe i teorijsko znanje iz te oblasti koje je izložio Šri Svamiđi. On nam je u kundalini jogi ostavio sistematičan redosled praksi koje vode buđenju i punjenju energetskih centara, čakri, na jedan strogo kontrolisan, postepen i iznad svega siguran način.

Meditacija – Pratjahara

Joga nidra

Svami Satjananda je rekao da je vežba Joga nidra nastala kombinovan- jem starih praksi sa ličnim iskustvom, imajući u vidu potrebe aspiranata današnjeg vremena. Danas je ta vežba zaštitni znak Biharske, Satjananda joge i naziva se Satjananda joga nidra™. Satjananda joga nidra je sistematičan metod dovođenja do kompletne fizičke, mentalne i emocionalne relaksiranosti koju je Svami Satjananda razvio iz tradicionalne tantričke prakse „njasa”.

Potreba za opuštanjem je prioritet čoveka u današnjem užurbanom društvu. Joga nidra uvodi čoveka u stanje duboke opuštenosti koje redovnim vežbanjem dovodi do stabilnog unutrašnjeg mira i smirenosti. On je utvrdio joga nidru kao prvu vežbu pratjahare (po sistemu rađa joge Patanđalija). Stupnjeve joga nidre je definisao na naučnoj osnovi tako da se stanje pratjahare postepeno produbljuje i time se postiže sve veća opuštenost. Danas je Satjananda joga nidra™ poznata u svakom kutku sveta, mada nema mnogo onih koji znaju pravo poreklo ove vežbe i vezuju ga za Svami Satjanandu. Praksa joga nidre je sama po sebi njegov kapitalni doprinos čovečanstvu.

Antar Mouna i ađapa đapa

Od kada je sveta i veka ljudi imaju problema sa svojim umom. Još je u „Bhagavad Giti“ Arđuna pitao svog učitelja Krišnu kako da izađe na kraj sa umom? Izgleda da je danas to pitanje važnije nego ikad. Uzimajući u obzir razne faktore koji danas muče čoveka, Svami Satjananda je razvio kompletan sistem pratjahare, procesa kojim se svesnost proširuje prema umu. Definisao je koncept pratjahare, njenu upotrebnu vrednost i tehnike. U svojoj knjizi „Četiri poglavlja o slobodi“ je ponovo oživeo učenje klasične rađa joge uz komentare na Patanđalijeve „Joga Sutre“. On je naglašavao da je uporedo sa tehnikama pratjahare neophodno da se razvijaju i kvaliteti – jame i nijame.

Tehniku pratjahare antar mounu je podelio u stupnjeve i učinio je kompletnim sistemom za razvijanje svesnosti i dostizanje stanja pratjahare.

Takođe je vratio u život i razvio druge sisteme koncentracije i meditacije koje je otkrio u tantri, kao što su ćidakaš dharana i ađapa đapa. O ađapa đapi se hiljadama godina samo govorilo, pominjala se u raznim tekstovima, ali niko je nije zaista definisao kao praksu. Svami Satjananda je pojasnio stupnjeve ađapa đape, pokret daha, psihičke prolaze za dah, i mantru koja se uskladi sa dahom. On nam je dao praktičan i razumljiv koncept i strukturu te vežbe i tako je učinio lakom za primenu.

Izdavačka delatnost

Glavni fokus Svami Satjanande je bilo izdavaštvo. Taj zadatak mu je ostavio u mandat Svami Šivananda. Zbirka knjiga koja je izašla iz BSY se smatra najkompletnijom i najuvaženijom zbirkom knjiga o jogi na celom svetu.

Svaki od deset redova sanjase od kako ih je Šankaračarija ustanovio ima svoje dužnosti i svoju misiju. Sarasvati sanjasa Dašnami reda sanjase ima zadatak da očuva sveto znanje. Kao sanjasin Sarasvati tradicije, Svami Satjananda je sve vreme radio na stvaranju vredne kolekcije knjiga o jogi. Dana vidja – dar znanja, širenje znanja, darivanje drevnih učenja je bio centar pažnje Svami Satjanande.

Objavljene knjige su obuhvatale širok spektar tema: praktične strane joge, joga filozofiju, klasične tekstove (Upanišade i Joga Sutre), tantru i njene prakse, primenjenu jogu i mnoge druge. Knjige BSY su dobro napisane, razumljivim i jednostavnim jezikom, dolaze direktno iz iskustvenog znanja, a potkrepljene su i znanjem iz starih spisa sakupljenim kroz istraživački rad. Knjige Satjananda joge su danas prihvaćene kao najcenjeniji i najvredniji udžbenici. One su deo plana i programa mnogih univerziteta širom sveta, a citiraju ih i lekari i naučnici koji se bave dubljim proučavanjem ljudske prirode i njenih mogućnosti. Jedna od najranijih knjiga, „Asana, prana- jama, mudra, banda“ (APMB) je istinski bestseler, stalni broj jedan na lis- tama svetske joga literature. Svami Satjanandin magnum opus o tantri i jogi popularno nazvan „Krija joga” („Sistematični kurs o drevnim tantričkim tehnikama joge i krije”) smatra se kolekcionarskim primerkom. Po prvi put je u jednoj knjizi sakupljeno i predočeno jasnim, preciznim i pristupačnim jezikom, sve što ste ikada želeli da znate o telu, umu i duhu. Svami Satjananda nije baš imao nameru da razvija filozofsko učenje, nego je želeo da praktično pokaže put samorazvoja. Sve što je napisao je bilo vrlo praktično i vrlo primenljivo.

Eksperimentisanje i istraživanje

Eksperimentisanje i istraživanje čini centralnu temu Satjananda/Bihar joge. Još dok je bio u ašramu svoga gurua u Rišikešu, posmatrao je Svami Šivanandu kako podučava jogu, ali nije samo učio od svog učitelja nego je proučavao i razne škole misli i svete spise. Uvek je govorio: „Prvo sve isprobaj, eksperimentiši, a posle usvoji.“

Čim je osnovao Biharsku školu joge u Mungiru 1963. Svami Satjananda je počeo seriju kurseva za obučavanje učitelja joge. Njegova želja je bila da se ljudima omogući dublje i iscrpnije iskustveno znanje i razumevanje joge. Takođe je smatrao da svako treba da iskusi životni stil joge, da sazna kako jogom može da smiri um i misli i utiče na čitavu sredinu u kojoj živi. Ljudi su nagrnuli iz svih krajeva sveta. Australija, Japan, Evropa, Engleska. Sever- na i Južna Amerika, kao i Indija – samo su neke od zemalja iz kojih su ljudi dolazili u to malo mesto u Indiji da nauče jogu. Na svojim kursevima Svami Satjananda je podsticao ideju o naučnom istraživanju vežbi joge. Prva ozbiljna istraživanja o asanama su 1968. u Poljskoj vodili T. Pasek i Dr. V. Romanovski iz Odeljenja za fiziologiju sa Akademije za fizičko obrazovanjeu Varšavi. Oni su obavljali eksperimente sa širšasanom (stoj na glavi), kao i sa drugim glavnim asanama, da bi utvrdili kako one utiču na mozak, cirkulaciju, respiratorni i probavni sistem. U Biharu je 1968. započeto istraživanje pod vođstvom dr Šrinivasa, direktora Indira Gandhi Instituta za kardiovaskularne bolesti u Patni. Ovo istraživanje o uticaju joge na bolesti srca je trajalo šest meseci, a rezultati su objavljeni u knjizi „Dejstvo joge na hipertenziju”.

Šri Svamiđi je podsticao svakog joga učitelja da izabere jednu oblast u ko- joj će se specijalizovati. Na taj način je stvorio dosta stručnjaka iz različitih oblasti joge. Dr Svami Šankardevananda iz Australije je istraživao ulogu pavanmuktasana serije, posebno pokrete mišića tokom izvođenja asana. Svami Arundhati je radila istraživanje o šatkarmama i visini krvnog pri- tiska tokom izvođenja tih vežbi.

Pre Svami Satjanande joga se podučavala kao da su to fizičke vežbe. Međutim, kada su počeli da se objavljuju prvi rezultati istraživanja, promenila se i ova ideja o jogi. Druge organizacije, nezavisno od BSY, su počele da sprovode oglede i istraživanja u oblasti joge. Veliki doprinos istraživanjima u jogi je dao Svami Rama, osnivač Himalajskog instituta u SAD. On je pristao da se na njemu vrše javni eksperimenti i na jednom od njih je svesno i voljno zaustavio rad srca na duži vremenski period. Značajan je i doprinos Svami Nadabrahmanande, izuzetnog nada jogija, koji je bio u stanju da čitavih četrdeset i pet minuta potpuno zaustavi disanje (kumbhaka). On je bio zatvoren u specijalnu prostoriju bez kiseonika i sve vreme je svirao tablu, udarački instrument čije sviranje je izuzetno zamorno. Mnogi jogini i svamiji u Indiji su se takođe podvrgavali naučnim eksperimentima i istraživanjima i na taj način skretali pažnju na dobrobiti i ogromne potencijale joge. Na taj način su doprineli boljem razumevanju joge, a ujedno su i otvorili vrata značajnom pomaku na polju doktrine joge.

Od samog početka je Svami Satjananda počeo sa eksperimentisanjem. On je isprobavao prakse iz starih spisa i dao im praktičan oblik. Tako su nastale serije pavanmuktasane, šakti bandhe i specifično grupisanje asana prema položajima (stojeći, iz vađrasane, savijanje kičme unazad, unapred). U tom periodu je nastao i sistem pranajama koje se sada uče širom sveta. U oblasti meditacije, Šri Svamiđi nam je predočio različite prakse iz tantre koje je kasnije podučavao kao antar mounu, ađapa đapu, trataku, ćidakaš dharanu, prana vidju i joga nidru. Eksperimentisao je na sebi, na sanjasinima, i naročito sa vežbom joga nidre na Svami Niranđanu. Proučavao je i detaljno analizirao delovanje vežbi i potom sve to pažljivo zapisivao. Sve knjige Biharske Škole Joge nastale su kao rezultat eksperimenata koje je Šri Svamiđi vodio u tim ranim danima.

U drugoj polovini sedamdesetih godina prošlog veka, Svami Satjananda je započeo istraživanja o koristima vežbi joge na čovekovo telo i um. Sa grupom lekara-sanjasina započeo je naučna istraživanja o dijabetesu, trudnoći, pranajamama, dejstvu šatkarmi na krvni pritisak, visokom krvnom pritisku, astmi i mnogim drugim oblastima. – Kako dolazi do stvaranja alfa moždanih talasa usled kirtana? Kako se uz pomoć đape stabilizuje krvni pritisak? Kako joga nidra podstiče kreativnost? Kako asane dovode u ravnotežu endokrini sistem, a kako pranajame uspostavljaju ravnotežu nervnog sistema?

Pored toga, obavljana su istraživanja o uticaju i delovanju asana i prana- jama na različite organe u telu. Zatim se istraživalo delovanje pranajame na ponašanje hipotalamusa i delovanje raznih hatha joga vežbi na mentalne, psihološke i emotivne probleme. Obavljeni su i uspešni eksperimenti o delovanju joge na oboljenja srca. Došlo se i do pozitivnih rezultata o mogućnostima za podsticanje stvaranja insulina kod dijabetičara. Joga položaji su pozitivno uticali na diskus herniju, u današnje vreme veoma rasprostranjen problem. Naučnici su takođe učestvovali i u istraživanjima o koristima meditacije i došli do zaključka da meditacija dovodi do promene moždanih talasa iz beta u blagotvorne alfa talase.

Institut za istraživanja u jogi – Yoga Research Foundation (YRF)

Ovaj Institut je osnovan 1984. u Mungiru da bi se podstakla naučna istraživanja u raznim oblastima joge. Cilj ovog istraživačkog instituta je da obezbedi naučno verodostojne podatke o terapijskim mogućnostima vežbi joge, kao i da omogući da se joga ustanovi kao osnovna doktrina za razvoj i evoluciju čovečanstva u budućnosti.

Devedesetih godina su započeti veliki istraživački projekti u BSY. Studenti su eksperimentisali i na sebi i na drugima uz pomoć vrlo primitivnih i oskudnih instrumenata kao što su aparat za pritisak, ogledalce (za proveru svare), posude za merenje tečnosti (menzure), metri za merenje, vage za merenje telesne težine. Dejstvo tratake na pamćenje; dejstvo tratake na poboljšanje vida; kako surja namaskara doprinosi samopouzdanju; proučavanje dejstva joga nidre na kreativnost kod dece – samo su neka od istraživanja YRF.

Druga oblast istraživanja je bila terapija jogom gde su subjekti istraživanja bili učesnici na kursevima o zdravlju u Mungiru. Urađeni su mnogi projekti među kojima su istraživanje o dijabetesu, astmi, krvnom pritisku i drugim čestim oboljenjima. YRF Institut je dokazao da istraživanja ne moraju da se obavljaju samo u dobro opremljenim laboratorijama sa savremenim instrumentima i aparatima, nego mogu da se rade i kod kuće ili u joga cen- tru sa malim i lako dostupnim pomoćnim sredstvima. U časopisima koje BSY objavljuje svakog meseca, „Joga” (na engleskom) i „Joga Vidja” (na hindi jeziku) su tokom nekoliko dekada povremeno objavljivani rezultati istraživačkog rada YRF-a. Istraživanja i eksperimenti se sprovode i dalje u okviru Yoga Research Foundation-a, u Ganga Daršanu, u Mungiru.

Joga u društvu

Joga i obrazovanje

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, Šri Svamiđi je uveo jogu u sistem obrazovanja u Indiji, ali tada to nije zaživelo. Ipak, zahvaljujući njegovoj inspiraciji joga je uvedena u obrazovanje. Prvo u Evropi posredstvom RYE (Research on Yoga in Education), istraživačkog instituta koji je 1977. u Parizu osnovala Mišelin Flak (Svami Jogabhakti). RYE danas ima centre u mnogim mestima širom sveta. Sledeća je bila institucija YES (Yoga Education at School) koju je u Kanadi osnovala Svami Arundhati. Ove organizacije podučavaju jogu u učionicama kao i kod kuće. Uvidevši pozitivne efekte joge na školsku decu u Evropi i šire, vlada Indije je 1996. odlučila da uključi jogu u nacionalne programe, da bi se deca upoznala sa jogom još u školskoj klupi.

Mnogi medicinski fakulteti u Indiji su odlučili da uvedu jogu, uvidevši rezultate istraživanja i uticaja joge na oboljenja respiratornog, kardiovaskularnog, digestivnog sistema, na poremećaje skeletno-mišićnog i nervnog sistema, i ulogu koju joga može da ima u ubrzavanju izlečenja. Vlada Bi- hara je 1993. uvela jogu u MBBS program. Biharska škola je pozvana da na fakultetima širom Bihara studente poučava terapijama jogom. Mnogi studenti medicine, medicinsko osoblje, kao i lekari, dolaze u Mungir da ih najstručniji joga učitelji uče jogi i osnovama terapije jogom.

Joga i sport

Joga je takođe uvedena u sport i 1999. kada su počeli programi treninga u saradnji sa najvišom sportskom institucijom, The Sports Authority of India, iz Kalkute i Nju Delhija. Bokseri, streličari, odbojkaši i drugi sportisti redovno dolaze u Mungir na obuku u jogi. Mnogi od njih su reprezentativci Indije koji su vežbanjem joge popravili svoje rezultate.

Danas se obrazovanje u jogi, kao i dalja istraživanja i eksperimenti u oblasti asana, pranajama, mudri, bandhi, nastavljaju kroz rad institucije Bihar Joga Bharati u Mungiru, kao i Satjananda Joga Akademija u Evropi, Americi i Kolumbiji.

Seva – nesebično služenje

Šivananda Mat je ustanova koju je Šri Svamiđi osnovao 1984. i koja pomaže siromašne, bolesne i sve ljude u nevolji, posebno u nerazvijenim, seoskim područjima. Ova ustanova je uspela da usvoji čitav jedan region (panćajet) sa nekoliko sela i oko deset hiljada porodica. Sanjasini Svami Satjanande kao deo svoje sadhane i discipline nesebično pomažu narodu u toj siromašnoj oblasti Indije. Svake godine u zimskim mesecima svaka porodica u okolini dobija osnovne stvari za život. Osim što im obezbeđuju odeću, ćebad, kuhinjske posude, opremaju im i zidaju kuće, pronalaze zaposlenje odraslima, obrazuju mlade i vode brigu o zdravlju svih. Šivananda Mat odgaja na hiljade dece po želji i viziji Svami Satjanande. To je ostvarenje Šri Svamiđijeve duhovne prakse i njegove sankalpe – da ljudi kojima je potrebna pomoć budu zbrinuti.

Svami Satjananda je bio pionir u širenju joge među ljudima, kao i u razbijanju starih mitova i mističnosti koja je okruživala jogu, i zato je ovaj sistem danas poznat kao Satjananda joga ili Biharska joga. Satjanada joga je postala sastavni deo ljudske potrebe, ljudskog života i kulture. To je joga koja se neprekidno razvija, koja je univerzalna, dinamična, progresivna i inspirativna, joga za celoviti razvoj istinske prirode i ličnosti svakog čoveka.